Idemo konacno ja Kazakhstanu I nadamo se da cemo danas stici tamo. Medjutim, nismo taj prelaz bas najbestije isplanirali.

Mislili smo prvo da idemo na Astrakan ali je daleko I dovodi nas na jug KAzakhstana, sto I nije bio plan. Odlucujemo da idemo na Pasavalk-u jer tamo postoji nekoliko prelaza. Medjutim, ispostavlja se da na tim prelazima, nakon sto izadjemo iz Rusije, nema asfalta. I mi, kao pravi konformisti, odustajemo od te ideje. Prvi najbilizi, normalan prelaz, je 200 km od nas. U Pasavalki ispred radnje u koju smo stali da kupimo hranu, okupilo se dosta ljudi koji su hteli da cuju gde idemo. Jedan deka iz mase nam objasni da je on isao skoro u Kazakhstan I da ce nam objasniti kako najlakse da stignemo. A onda krecu peripetije. Uopste nije lako pronaci neka od tih mesta o kojima lokalci pricaju. Pitramo mi ljude cesto usput, ali i kad oni objasne, tesko je. Tako smo poslusali jednog lika koji nam je rekao da do mesta Krasnij Kut ima 20km makadama, a ispostavilo se da je to pesak koji smo jedva prosli. Slavili smo kad smo izasli na normalan put ponovo  Uvece oko 8h smo dosli do granice. I ond aponovo gubljenje vremena. Prvo Ruska granica. Opet prelazak traje dugo. Prvo meni pregledaju kofere I od nbekud pocinje da ispada beli prah… Odmah panika na trenutak dok svi nismo shvatili da je to zapravo puder koji se prosuo  U|glavnom, posle jos malo zeza ja, kopiranja viza I ostalog maltertiranja, pustaju nas dalje. A ojda stizemo na Kazakhstansku granicu. Popunjavamo opet neku gomilu papira I cekamo. TO cekanje traje do 1 posle ponoci. Blazo I Nino su otisli da zavrse neke papire za motor kod speditera, a ja sam ostao napolju I ukocio sae od hladnoce. Napokon, posle 1, pustaju nas dalje! Kazakhstan najzad!! Prva livada I na spavanje. Vec je 2 posle ponoci I poprilicno smo umorni. Sutra nas ceka nova voznja…