Prethodnu noc smo proveli na parkingu/kampu koji uglavnom, mozda je bolje reci iskljucivo koriste kamiondzije. Sator smo podigli na maloj travnatoj povrsini izmedju parkinga.
Nismo poranili jer smo morali da se prepakujemo. Ustanovili smo da su nam s vari koje su nam naj esce potrebne u torbama koje su nam ispod guma i samim tim tesko dostupne. Prepakivanje je proslo, off we go. Krenuli prema VOlgogradu. Oko nas je ravnica, put prav pa biva pomalo dosadno. E sad bi neko rekao kako na ovakvom putumoze da bude dosadno? Pa eto moze, ovaj deo je bio poprilicno dosadan, kako za voznju, tako i za razgledanje. Ravnica, brezuljci, svi uglavnom pod psenicom i to je to. Tek poneki spomenik iz doba komunizma da podseti kako se nekad borilo za svu tu zemlju. Vozimo oko 4 sata sa predahom za kratko slikanje i sipanje goriva. Inace, kod njih na pumpama je pogtrebno prvo platiti gorivo pa tek onda sipati, tako da je vrlo tesko nasuti pun rezervoar. Imali smo malih problema sa sporazumevanjem i prihvatanjem ovog sistema :) I onda VOlgograd. Klasican ruski veliki grad. A u njemu nas ceka hrana, par obaveza i pravac granica. Prvo hrana - izbor je pao na Mc Donalds, a Nino je narucivao. Ne smem ni da pomenem sta smo sve pojeli. Sledeci zadatak je bila apoteka, jer komaraca ima na sve strane. Nakon obilaska par, uspevamo da pronadjemo sprej za zastitu. E sad, razmisljanje o granici. Astrakhan je daleko, skoro 450 km, pa smo se malo raspitali i dobili informaciju da je moguce poci severno do Palasovke, preko Nikolaevska. Tu bi trebalo da bude par prelaza koji su od Volgograda udaljeni 200km. Idemo tamo... Na putu do Nikolaevska nas zasutavlja policija, regularna kontrola, Nino majstorski komunicira sa njima i nastavljamo dalje. E onda sledi put koji je prav 100km.. DA poludis. Sreca pa nas noc stize i postavljamo sator iza sumarka pored puta, a iza nas stepa dokle pogled doseze. Tek se u daljini vidi nesto sto bi trebalo da lici na stado. Ujutru ustajemo ranije i pokusacemo da sto pre stignemo do Kazakhstana.
Jos nesto: oprostite ako ne pisemo na vreme, nekoliko je razloga za to: ovih dana smo stalno nekuda zurili, pa nije bilo internet-a.. Nema opravdanja ali eto, izvinite :)
Sto se tice motora, do sada smo imali sledece probleme:
1. Afrika se ugasila jer nismo dovoljno dobro stegli kleme na akumulatoru kad smo stavljali novi regler – reseno za 20 minuta
2. BMW F 650 GS Dakar – semering viljuske se potpuno popustio I pomesao ulje I vodu (kisnicu). Ovo smo resili u Kievu u BMW servisu. Tada je zamenjeno I ulje u motoru
3. BMW R 1200 GS Adv – prilikom pada iskrivili se nosaci kofera. I pored intervencije servisera BMW-a, nisu uspeli dovoljno da ih isprave, takoda su koferi I dalje krivi.
4. POdmazivaci lanca – na Dakaru podmazivac je tako postavljen da lepo podmazuje obe strane lanca. Na Africi je malo problematicno isto tako postaviti podmazivac, pa je unutrasnja strana lanca poprilicno suva…
5. Honda Africa Twin – prosuo se zadnji lezaj. Nije neocekivano, s obzirom na starost lezaja, koja je nepoznata Zamenjeno za pola sata
Puno pozdrava od ekipe The Ride Around 2010 iz satora u Ruskim stepama.