Ustajemo tek oko 10, izmoreni od prethodnog dana, spremamo se na brzinu I pravac Uralsk. Ideja je da tu promenimo novac, kupimo hranu, kartu KAzakhstana I idemo dalje.

Tu stvari pocinju da budu interesantne. Prbo nam ispred supermarketa ( u kojem nema bukvalno nista!) prilazi lik da se slika sa nama I kaze namn da postoji blizu jedna radnja u kojoj mozemo kupiti kartu. E, preko put ate radnje je neka velika kuca iz koje je izasao jedan klinac na malom kros motoru I dosao do nas. Malo smo popricali sa njim I krecemo dalje. Klinac nas prati I mi ga na jednoj raskrsnici pitamo gde bi mogli da kupimo karticu za telefon. Mali kaze ima vrlo blizu I povede nas. Dok smo mi sa klincem bili u prodavnici, Blazo je ispred sa gomilom ljudi nesto pokusavao da prica  Uglavnom, dolazi I otac tog klinca I veoma ljubazno se ponudi da pomogne ako nesto mzoe. Mi ga zamolismo da nam kaze gde da kupimo kartu I nakon kratkog razmisljanja onj povede klinca I Nina negde. Nakon par minuta, mali se vratio I pozvao mene I Blaza da  podjemo sa njim, Mali nas je odveo upravo u onu veliku kucu preko puta radnje u kojo smo vec bili. Covek, cije ime je Aleksandar, sa svojom porodicom je insistirao da se malo domorimo kod njih. Prvo nas je poveo do njegove radne sobe gde su se on I njegovi sinovu momacki potrudili da nam na kartama I internetu pokazu kako da stignemo do Kustanaia, a potom Astane. Dali su nam par saveta gde da ne stajemo I rekli nam da je osim u tim mestima, Kazakhstan poprilicno bezbedan. A onda sledi tus  Poveli sun as u letnju kuhinju, koja je velicine manjeg stana, gde nas je docekala cela porodica, sve sa kolacima, sirom, mesom, cajem, sokovima, kafom itd… Stvarno nas je bilo sramota ali smo bili I srecni jer smo upoznali ove ljude. Domacinova majka nam je spakovala punu kesu domaceg sira da imamo za put. Svi su nam pozeleli srecu I da se bezbedno vratimo svojim porodicama. Dali sun am svoje brojeve telefona d aim se javimo ako nam bilo sta zatreba dok smo u Kazakhstanu. Bas smo bili dirnuti ovim gestom I pozvali smo ih da dodju u goste u CG, a oni nam rekose da inace to planiraju. Sjajno, znaci bice prilike d aim se oduzimo. Inace, oni su imucna porodica u tm gradu, imaju oko 17,000 hektara zemlje. Na rastankus a ovim divnim ljudima par slika I polazak. Jedan od njegovih sinova nas je ispratio do izlaska iz grada I pokazao gde dalje. Mi nastavljamo put kroz nepreglednu ravnicu severnog Kazakhstana. VEc pociva da biva neverovatno koliko je ravno, koliko je put pra vi koliko je nama vruce. Neposredno pred ulazak u Aktobe nas hvata mrak i dizemo sator u jednom sumarku pored puta. Ideja za sutra je da stignemo do Kustanai-a.