Ustali smo oko 6 ujutru i krenuli prema Krasnodar-u, koji je oko 60km od Ukrajinsko Ruske granice.
Nakon dorucka na pumpi krecemo dalje i opet nas ceka prakticno prav put kroz ravnicu. Pred sam dolazak u Krasnodar (mozda oko 30 km), na Hondi se prosuo tj pokvario lezaj zadnjeg tocka. U prvom momentu nam se ucinilo da je u pitanju kvacilo zbog zvuka koji se cuo. Nino ga je probao i shvatili smo da je ipak lezaj, sto nas je pomalo obradovalo. Imamo rezervni, samo ga je potrebno zameniti. Uz kratku konsultaciju sa Ninovim drugom Radom iz Beograda i nakon jedno pola sata rada, uspesno smo ga zamenili. Sto se nas tice, vrlo smo zadovoljni, jer je ovo prvi ozbiljniji kvar koji smo sami resili. U Svracamo u Krasnodar da jedemo. DOk su Blazo i Nino u prodavnici, oko motora se sakupilo puno ljudi koji su se slikali, rukovali se sa nama i interesovalo ih je gde idemo. "Slavenskaja braca" - to oni tako definisu. Mahom svi znaju za Crnu Goru i Srbiju, a poneki nas prepoznaju kroz Jugoslaviju. Pred granicu sa Rusijom dolazimo oko 14h. A onda dolazi Ukrajinska granica i prvi problemi. Prilikom dolaska do Ukrajinskog carinika, prolazi se kroz skener. Ja sam sa Hondom bio prvi i odmah su trazili da otvore moj levi kofer. U njemu su nasli moj Tantno noz i rekli da je to prekrsaj, da nosimo oruzje ! :) Nakon objasnjavanja sa njima smo shvatili da je u Ukrajini potrebna dozvola za takav noz, koju mi naravno nemamo. Iako su bili ljubazni, trebalo im je citavih 6 sati da zavrse proceduru, popune papire i oduzmu nam noz. Uz slikanje sa njima, rastajemo se i odlazimo na RUsku granicu. Za divno cudo, vrlo ekpeditivni, a prvi kontakt je bio "Slavenskaja braca" :) Carinik nas je uveo u sobu, pomogao da popunimo papire, vrlo ljubazno objasnio na sta da obratimo paznju i rekao nam kurs dolara i eura, da nas neko ne bi prevario. Medjutim kod njegovog kolege nije radio racunar, pa smo se tu malo zadrzali. Sve u svemu, utisci sa RUske granice odlicni. Vec je ponoc i lagano trazimo mesto da spavamo i kupimo vodu. U prvom mestu nakon granice nam objasnjavaju da ne mogu da prime dolare, a da njih nemamo gde da zamenimo. Malo iznervirani zbog celog dana vec polazimo, kada iz radnje izlaze dve veoma ljubazne gospodje koje nam donose 2 flase vode :) Sreca, ima normalnog sveta svuda. Pokusvamo da nadjemo mesto za spavanje i nakon jedno 30km voznje dolazimo do nekog grada (ne secam mu se imena). Trazec mesto za sator nailazimo na grupu ruskih motorista, koji su nam vrlo ljubazno pomogli i odveli nas do kampa, cak i pregovarali za nas o ceni. A kamp, sa toplom vodom i tusem (koji nam je bas trebao) je bio svega 12 USD :) JEdan je posle ponoci, lezemo pa pravac Volgograd i Kazakhstan.
