U Vankuveru nas je docekao Branko sa porodicom. Smestili smo se kdo njega i treba da pokusamo da resimo par sitnih stvari na motorima,

kako bi bili spremni za put dalje. Inace, Branko sa porodicom zivi u prelepom delu grada. Ovaj deo Kanade izgleda super, sve izgleda uredjeno, bas onako kako treba. Prvu noc smo proveli u prici sa njim, a vec sutra idemo u sredjivanje motora. Ujutru je prvi na redu bio Ninov amortizer, koji nam je sredio jedan nas sunarodnik koji ovde ima servis. Upotrebio je neki stari amortizer i za tili cas sve je bilo kako treba. Izdrzace do New York-a, gde Nina ceka novi amortizer. Ostatak dana smo proveli razgledajuci grad. Bas se tog dana poklopilo da se u Vankuveru takmice 3 drzave u izradi vatrometa. Mi smo prisustvovali pobednickom i bilo je bas lepo. Ulice su bile pune nekog normalnog sveta, svi smo uzivali. Vec sledeceg jutra smo krenuli u mali obilazak grada i oko 12h smo posli da vidimo cuveni PRIDE tj Gay paradu koja se svake godine jubilarno odrzava u Vankuveru. Za nas je sve to bilo malo neobicno, mroamo priznati, ali definitivno poucno iskustvo. Nakon toga smo otisli kdo Nikole, momka koji radi kao serviser u Triumph-u. Menjali smo ulje na motorima i sredjivali sve sto se moglo srediti. Nikola je fantastican serviser, sa apsoultno svim potrebnim alatom. Tu smo upoznali i njegovu buducu suprugu. Dolazice u oktobru u CG, pa cemo svi imati prilike da se druzimo sa njima. Servis je potrajao skoro ceo dan i negde oko 20h smo svi zajedno posli u restoran na veceru. Naravno, nasi fenomenalni domacini su iskoristili priliku iz uz tortu i svecu Ninu cestitali rodjendan! U Vankuveru nam je bilo super ali ujtru je vreme za dalje. E sad.. S obzirom da smo poprilicno lose planirali jedan deo puta i da smo dosta dana izgubili u nekim delovima sveta, ja cu morati da lagano napustim ovaj karavan jer moram na psolu biti do 15-og avgusta. Kako bi sto bolje iskoristio preostalo vreme, dogovorili smo se da Branko sa nama vozi do grada koji se zove Whitehorse, a koji je na putu za Anchorage. Odatel Nino i Blazo nastavljaju dalje, a ja preko Vankuvera i Frankfurta (uz posecivanje omiljene baze nasih motorista) idem za CG.. Nije da sam srecan zbog toga ali drugog resenja nema. U svakom slucaju, uzvivajte uz slike i vidimo se uskoro.