Kakv dan…. Kisa je padala od ponoci, nije stala. Jutro jos gore nego noc, sipi ona sitna, najgora kisica.

Nesto smo sator namestili kao kakvi amateri pa nam je i malo vode uslo i pokvasilo Blazovu vrecu i moju podlosku. Spremamo se i ceka nas odmah jedno 30km asfalta. Navlacimo kisna odela i onda krece makadam i blato. Ovo nikad nismo iskusili. Na jednoj dugackoj nizbrdici Afrika se gasi. Prvo sto smo pomislili je da je nestalo goriva. Medjutim, nismo mi te srece. B;ato na sve strane, potoci nastali od kise teku niz brdo, a mi rasklapamo motor. Problem su kontakti na pumpi za gorivo koji su se bili zalepili. Imamo rezervne ali odlucujemo da ih ne menjamo, jer smo ove uspeli da razdvojimo. Kisa je, za divno cudo, stala dok smo ovo radili. Nastavljamo dalje, a kisa ne prestaje. Vozimo bas polako jer je put ocajan. Ninov zadnji amortizer je iscureo pa nam i to malo zadaje muke. Ali to nije sve. Na jednom pravcu, sa Vladinog kofera ispada dno i stvari se prosipaju po putu. Cuveni Touratech… Danas nam bas nesto ne ide ali vo\imo dalje. Stizemo u Aldan i tu stajemo da sipamo gorivo. Jedan gospodin nam objasnjava da do sledeceg grada, koji se zove Tommot ima jos 65 km i da je dalje do Jakutska nesto sto oni zovu zemlja medveda i da su tu oni vladari. Preporucio nam je da obavezno spavamo u naseljenim mestima ili negde gde ima ljudi kao sto su policijske postaje, odmorista kamiona. Na pumpi podmnazujemo lance i shvatamo daje lezaj volana na Africi skoro gotov. Napravio je zljeb i uzasno je tesko upravljati. Uz to, Vladu jos od jutros boli ruka… Vozicemo tako pa koliko danas predjemo. Do veceri smo uspeli da stignemo do nekog sela u kojem se nalazi baza za radnike koji prave prugu do Jakutska. Na obali recice postavljamo sator. DO Jakutksa nam je ostalo oko 300km i nadamo se da cemo sutra to lagano preci. Culi smo se sa nasim kontaktom, Bolotom iz Jakutska i sutra se vidimos a njim posle 17h. Moramo da probamo da zsmenimo lezaj volana na Africi.

Inace, ovaj deo Sibira je uglavnom suma, sve do puta. Dvrece je uglavnom jela, i suma je toliko gusta da covek ne bi mogao sator da postavi. Svi nizi delovi su zapravo mocvara. Ima dosta sume koja je gorela jer je ovde sad vreme kada je najvise sumskih pozara zbog visokih dnevnih temperatura.

Do danas smo presli preko 15,000km i trebalo bi da do Magadana predjemo 17,000. Tacnu cifru cemo vam javiti.