U napad na Jakutsk! Posle dorucka sa kamiondzijama u lokalnoj kafani, nastavljamo dalje. Pred nama je jos 330 km do Jakutska.

Put je standardno los pa nam nekoliko stotina metara asfalta, koga uvek ima na mostovima, puno znaci. Motori sve ovo poprilicno solidno podnose ali su mnoge stvari, nacete u Mongoliji, pocele da posustaju. Klema od akumulatora, koja je pukla u Mongoliji popusta ponovo, pa nam to stajanje uzima nekih pola sata. Klemu je lako popraviti ali samo skidanje i vracanje stvari nam uzima bar pola sata. Na tom stajanju Blaqzo primecuje da je uporna spona kardana, koju smo poravljali, pukla. E to je vec problem pa unutar nje uspevamo da ubacimo jedan mali kljuc u vidu metalne poluge kako bi je ojacali. Tako osakaceni nastavljamo put, samo jos sporije, kako bi nam sve to potrajalo do Jakutska. Ako nista drugo, vreme je lepo, konacno je sunce, prakticno bez ijednog oblaka. Predeli su jos uvek isti, suma sa obe strane puta i mocvara. Na sledecem stajanju, opet mala muka. Metalni nosac, koji napred nosi kontrolnu tablu, far i migavce na Africi je pukao na 4 mesta. Nacet je jos u Mongoliji kad je Afrika padala i sad je pukao skroz. Pored pumpe nalazimo neku armaturu i celicnu zicu i to saniramo koliko toliko, kako ne bi pravilo dalju stetu. E sad se vec nagomilalo posla za Jakutsk: moramo popraviti uposrnu sponu kardana na Blazovom BMW-u, moramo nekako pokusati da sredimo Ninu amortizer koji je iscureo i zameniti lezaj volana koji je poceo da daje prve znake propadanja i na Africi moramo da zavarimo slomljeni nosac i promenimo lezaj volana (ako ga nadjemo) jer se vise ovako ne moze voziti. 112 km ped Jakutsk pocinje asfalt, bar nam je tako rekao jedan vozac, i bice ga do grada. Srecni, nailazimo na njega ali avaj, onprestaje nakon 20km i onda opet kamen, zemlja pesak, sve do grada. Na ulasku u grad, ceka nas trajekt. Veci je dosta nego Bar Lepetane i prevozi sva kola koja dolaze u Jakutsk preko reke Lene. Trajekt ide oko 45 min, mozda malo vise. A na drugos strani, haos. Na pristanu je milion automobila koji cekaju, a pristan pescani. Joj ako se zaglavimo pred ovim narodom, umrece od smeha :) Na izlasku, svi nas pozdravljaju, masu, slikaju, snimaju. U medjuvremenu smo se culi sa Bolotom, novinarom iz Jakutska, koji nam je i do sada pomagao. Organizovao nam je spavanje i garazu i majstora. U centru nas ceka Bolot, Denis – vlasnik stana u kojem cemo spavati i majstor Timor. U centru nam ljudi prilaze, slikaju se, stvorila se mala guzva. Odvode nas do garaze. Garaza je na perfieriji grada i Bolot nam objasnjava da je pre pripadala off orad moto klubu, a da je sada drze momci koji se bave trkama automobila. Docekuju nas fenomenalno i pomazu da uradimo sve sto je potrebno. Blazu su napravili ne jednu, vec dve uporne spone od celika, koje izgledaju sjajno plus ce mu argonom zavariti onu aluminijumsku. Potpuno je neverovatno kako su ih napravili i koliko su pedantni. Ninu skidaju zadnji amortizer i pokusavaju da ga poprave. Na Africi su slomljenu klemu poravili i sada je kao nova i skinuli su lezajeve kako bi kupili nove. Pri tom su u garazi, koja je poprilicno velika, napravili dovoljno mesta kako bi skinuli sve stvari sa motora i slozili ih. Prvi put smo bili kod majstora koji deluju kao da tacno znaju sta rade. Garaza je odlicno opremljena, ne mozete da verujete sta sve imaju. Uglavnom sa njima u garazi ostajemo do 4 ujutru. Oni su ostali jos, jer amortizer koji su namestili Ninu nije bas uspeo. Onda je lik doneo amortizer od neke Tojote i rekao da ce pokusati da naprave od njega :) Inace ovde u 1 nocu pada mrak tj ono sto oni nazivaju mrakom. A onda u dva poci nje da svice. Dan je prakticno non stop, smao sto izmedju 11 i 1 uvece imate nesto sto lici na sumrak, recimo kako kod nas leti oko 9 uvece. Odlazimo kod Denisa na spavanje pa sutra idemo po radnjama i u radionicu ponovo kako bi sklopili motore. Inace narod deluje vrlo ljubazan, mnogi znaju engleski, sto nas je iznenadilo. DO Magadana je 2000km i rekli su nam da je sve makadam ali znacajno bolji od onoga kojim smo do Jakutska dosli. Pre nas je jedan Irac presao taj put za 3 dana ( a prethodni deo, od Cite do Jakutska isto za 3 dana). Mi smo deo Cita – Jakutsk presli za 3.5 dana tako da se nadamo da cemo i do Magadana stici brzo. Vec smo umorni i jedva cekamo da stignemo do Magdana :)