Danas nije pretoplo kao juce, bar ne ujutru. Prvo odlzaimo do radnej sa gumama ali nista ne pronalazimo.

Nista, nastavljamo put na ovim gumama pa koliko izdrze. Do Skovordina, mesta na kojhem skrecemo na sever ka Jakutsku ima oko 750km. Asfalt je super pa smo se nadalki da cemo uspeti to u danu da predjemo. Na izlasku iz Cite nas zaustavlja policija, rpegleda dokumenta. Tu upoznajemo dva Ukrajinca koji na motorima idu do Vladivostokai nazad. Posle sat voznje nailazimo na radove na putu tj na greder koji pokusava da probije brdo kaena dugacko 60-ak metara. Posto vidimo da je slabasan, odlucismo da probamo da prodjemo odmah pored, preko neke uzvisice. Malo je strmo i svce je krupanb kaen. Dogovorismo se da idemo jedan po jedan, a da ga druga dvojica pridrzavaju. Nakon pola sata smo prosli sva trojica. Ali nakon 100m je cekala drga gomila kamenja, koju je srecom druga masina vec probila. Tu se stvorila mala guzva pa smo morali da sacekamo 10-ak minuta. Kad je doslo vreme za pokret.. Nema pokreta, Afrika nema kontakt. A napolju nam se cini da je 100 stepeni, mi u odelima i cizmama, prasi na oko nas, a sad treba sve rasklapati jer smo u prvi mah mislili da je regler. Ispostavilo se da se sraf na – klemi olabavio. Uh, kako smo samo srecni bili :) 10-ak min posla dok se sve skinulo sa motora i vratilo i idemo dalje. Nismo presli ni par km, novi peh. Zadnja guma na Africi puca. A napolju je jeos uvek pakao. Sta ces,  moramo dajhe menjamo. Dok smo pakovali motore i podmazivali lanac pocinje pravi letnji pljusak. Uopste nam nije msetao, bas nas je rashladio kako treba. Valjda je kraj pehovima. Put je dobar, na momente ispresecan sa po par km makadama ali nam to ne smeta. Na jednom od tih makadama stajemo da se dogovorimo sta cemo dalje, jer je skoro vece, ceo dan nismo snita jeli, a vode nemam vec jedno 4 sata. Nino je otisao da piuta radnike gde je najbliza pmpa, a Afrika opet nema kontakt. E vec sad pocinje da me (vladu) nervoza. Opet skidajs ve po vruini, u sred nekog makadama, gde se, cim neko prodje digne oblazk prasine. Da sve bude gore, cim staemo, oko nas je gomila muva, osica i obada koji bukvalno kidisu na nas. Nakons to smo opet skinuli akumulator, ustanovili smo da se – klema sa akumulatora otkinula! Kako, pojma nemamo. Nalazimo neko resenej na brzinu, a trajno ce sacekati Ameriku i kupovinu novog akumulatora. Postavljamo sator pored nekog potoka, a toliko je insekata da smo jedva sator postavili. Vecerasa smo jos uspeli da promenimo Ninu ulje u motoru i da malo bolje pricvrstimo klemu na akumulatoru. Sutra ustajemo ranije kako bi sto pre stigli u Jakutsk.