Dan 3 je mogao i bolje da prodje. Probudili se i gle cuda, kisa. Nije padala dugo, prakticno od sinoc.Al mora se dalje, Mr Drakula, here we come. Do tamo je jedno 60-ak kilometara, naravno kisa jos pada. Malo smo se izgubili, jedno 5 km pred cilj (ovo je za one koji su to na tracking-u videli, pa ne smem da izostavim da nas ne bi zezali psle kako smo precutali :)

Sve tri navigacije su zakazale, a ROki je pokusao da nas problem iskomunicira sa jednim dekom, ali nam to ni je pomoglo. Uspesmo na kraju da dojemo u podnozje brda na kojem se nalazi kuca u kojoj je ziveo gore pomenuti gospodin. Nakon dorucka (ili je to vec bio rucak - pileca supa je bila ocajna, stavljaju kokosija creva u nju) krecemo da pogledamo taj zamak. Lepo, prosecno, misljenja su razlicita ali vredi videti. Nakon obilaska, nastavljamo dalje. Tu se prakticno pozdravljamo sa Rokijem i Detlefom, iako ce oni jos jedno 50 km voziti sa nama. E sad ovde moram da pomenem jos nesto tj nekoga - Detlefa. Malo nas je posramio kada je na dorucku izvadio 200 eur i dao nam kao njegov doprinos nasoj turi ali bi bila jos veca sramota da ga ne pomenemo. Hvala Detlef! Inace lik je super i pozvali smo ga da u septembru dodje kod nas, da mi njega ugostimo. Elem, psole malo lutanja, jer nas je navigacija opet zezala, nastavljamo dalje. Mi krecemo ka Ukrajini, a nasi drugari kuci u Nemacku. Naravno, kisa ne prestaje ni jednog trenutka. Cilj za veceras nam je granica, medjutim nismo do nje stigli. Izgubili smo dosta vremena na losim putevima, a i Dakar-a je nesto mucila viljuska pa smo odlucili da prenocimo u kampu Barai i ujutru rano nastavimo ka Kievu. U cetvrtak vadimo KAzakhstanske vize, tako da sutra uvece moramo biti tamo. I moramo da potrazimo BMW-ov servis, da sebi olaksamo muke :)