Spavanje je proslo odlicno, nismo se probudili ni jednom u toku noci. U Vrscu nas je jutros sacekala kisa. Nakon dorucka, dosli su da nas posete nasi drugari iz Vrsca, Zoki i Peca i Sasa koji su prosle godine vozili po Juznoj Americi.

Zoki nas je odveo da Ninu uradimo rezervni kluc od motora i kupimo jos neke sitnice za motore. Nakon kratkog druzenja sa njima, polazak. A napolju, potop... DO granice nas prati jaka kisa. Na granici (Vatin) nam policajac kaze da RUmunski granicari strajkuju do 15h. Odlucismo da probamo da prodjemo, pa ako nas ne puste, nazad za Vrsac. Rumunima nismo dali da nas preduhitre, vec mi njih uhvatismo na pricu idemo na put oko sveta, pokazujemo mape, drugim recima, hvalimo se, u nadi da ce nam to pomoci da predjemo granicu. I uspeva nam :) Nama uzimaju dokumenta, a Detlefu ne. Evropa, sta ces. Kad vide Nemacki pasos, kao da kazu: "respect" i ne uzimaju dokumenta. Uglavnom, prodjosmo dalje. Kisa nas je pratila i narednih par sati. Uputili smo se ka Transilvaniji da vidimo kako je ziveo Vlad Cepes aka  Grof Drakula. Prosli smo kroz:  Berzovia, Caransebes, Voisova, Valcele, Sebes, Sibiu, uz jedan kratak odmor pored nekog arheoloskog nalazista iz Rimskog doba (ime ne znamo i nije nas sramota). Kisa je prestala na jedno sat vremena, a onda je ponovo udarila po nama. Stigli u Faragas oko 20:30, nasli neki pansion, klopa i na spavanje... Sutra Drakula pa Ukrajina i konacno sator. Motori su bili skroz ok, nije bilo nikakvih problema.
Presli smo nekih 550km... Mozemo mi to i bolje, ali smo kasno posli iz Vrsca.