Dan 4.

Danas smo krenuli ranu ujutru kako bi sto pre stigli do Kieva-a, s obzirom da smo za taj dan predvideli dosta kilometara. Naravno, kisa opet ne prestaje. Ovoga puta jos jaca kisa.


Sreca pa je put sasvim solidan. Prvi grad u koji smo usli u Ukrajini je bio Chernishev. Kisa pljusti, a mi smo pokusavali sat vremena da pronadjemo banku koja ima para da zameni 200 eur. Nakon sat vremena i tri banke uspevamo da zamenimo pare i Nino onda trcecim korakom odlazi na pijacu da kupi nesto da jedemo jer je vec 14h. Stajanka na sledecoj pumpi, klopa i neverovatna provala oblaka. S obzirom da nemamo vremena, sedamo na motore i nastavljamo. Neki 250 km od Kieva, zaustavlja nas policija (lokalno ih zovu DPS:). Blazo je malo zurio, a Nino i ja stajemo i pravimo se blesavi, kao gledamo sta se desava. Uglavnom, onda nastupa Nino, koji na svom, sasvim solidnom ruskom objasnjava policajcu gde idemo i on nam vraca dokumenta i jos se slikamo sa njima za uspomenu. Nastavljamo dalje i opet pocinje, sta?? Nevreme! I to kakvo. Kisa lije, a munje udaraju po livada oko nas. Ugasio sam Spot ali mobilni nisam stigao :) Al ne lezi vraze. Na sledecoj pumpi Nino je primetio da su mu spali teg i nosac stitnika desne ruke. Vracamo se kilometar nazad i pronalazimo skoro sve delove... U Kiev dolazimo u ponoc. E onda pocinje navigacija da nas zeza, jer pokusavamo da nadjemo htoel u blizini Kazakhstanske ambasade. Nakon 10-ak kilometara kruzenja, oko 01:00 nalazimo hotel u industrijskoj zoni. Potpuno sablasno mesto, sa sobama iz 60-ih godina.. Umorni, jedva cekamo da legnemo. Mirno spavamo, jer znamo da su motori sa stvarima na bezbednom (valjda, mad aje vrlo moguce da je cuvar, kojem smo dali 10 eur zaspao). Sutra idemo po Kazakhstanski vizu i u BMW servis da vidimo mogu li nam srediti Ninovu viljusku. Sve u svemu, danas smo vozili od 08 ujutru do ponoci i presli nekih 800 km.