Osvanulo je oblacno jutro, a mi smos e toga pribojavali. U glavi nam je bio samo los put od prethofnog dana. Tokom noci je padalo malo kise ali nije napravila blato.

Krecemo dalje i nakon pola sata ulecemo u provalu oblaka, koja je srecom kratko trajala. A iza nje dolazi sunce i fantasticni predeli. Ideja je da se na jug spustimo do magistrale Koja na jugu vodi do Ulan Batora. Do nje je oko 200km. Malo smo se pribojavali loseg puta ali… Put je zemljani ali odlican a predeli… Predeli su nesto neopisivo. verovatno nesto najlepse sto jedna osoba moze da vidi u zivotu. Ljudi su ljubazni, nasmejani i spremni da pomognu… Mi smo odusevljeni. Mongolija je zemlja razlicitosti. Dovoljno je da vozite nekoliko sati i da sa zelenih proplanaka stignete do necega sto neodoljivo podseca na savanu i Afriku. A zatim pesak, pa opet zelenilo, a sve to ispresecano brojnim potocima. RAJ! Naravno, Blazo ni danas nije uspeo da ostane ceo dan na motoru pa je BMW opet poklekao. Pad nije strasan ali smo opet morali da ispravljamo kofere. Uglavnom, idemo dalje i oko 20h stizemo do naseg cilja za danas, magistrale. A magistrala je zemljani ut ali sto puta losiji od ovih kojima smo danas vozili. Ulogorili smo se pored reke i konacno stigli i da se okupamo. A mesec je pun… Znamo da smo dosadni ali Mongolija je prelepa,