Jutro je fenomenalno, a pogleda sa brezuljka na kojem smo spavali odlican. Spremamo se na brzinu i put pod noge, ovo je Mongolija, ovo je ono sto smo  cekali kao nas je makadam, pesak, zemlja, kamen…

A  Vrucina oko 10 pocinje da biva nesnosna, pogotovo sto vozimo vrlo sporo. Makadam je, a mi nemamo previse iskustva u voznji van puta. Negde na prvom odmoru, dok smo kupovali vodu, upoznali smo jednog italijana i jednog Australijanca koji idu za Novosibirsk. Pozalili su nam se da im je pucala guma 3 puta u poslednjih 15 sati i da su je menjali srafcigerom jer drugi alat nisu imali!!! Australijanac je posao na put sa ciljem da promovise neku nevladinu organizaciju i njihove ciljeve (www.ride4alife.com), a italijan je krenuo sa drugarom koji je povredio skocni zglob u toku voznje, pa ce se naci u Novosibirsku. Uz pozdrave se rastajemo, oni odlaze, a mi doruckujemo. Nakon pola sata ponovo srecemo ista dva motora. Na Kawasakiju problem, gasi se kad ubaci u prvu. Posto oni nemaju alata, stajemo i sredjujemo im problem za 10 minuta pa put pod noge. E ovde vec pocinjemo da shvatamo zasto svi govore kako je tesko voziti kroz Mongoliju. Kad krenete ka jednom gradu, postoji po 10 zemljanih puteva koji vode do njega i svaki je pravi. Put los, imamo osecaj da se motori raspadaju. Istina je da smo mi isli malo brze, jer ovo je ono sto smo cekali. Umorni smo, vrucina je ali idemo dalje. Negde na ulasku u !!!! Blazo pada sa motora i opet stajemo. Pesak je, pa smo morali malo i da padnemo. Steta nije velika, ispravljamo Blazov kofer i picimo dalje. Nedaleko odatel, Blazo upada u rupu i lomi stitnink zadnjeg tocka, koji je neposredno nakon toga zavrsio u kontejneru. Umor nas vec savladava, a Mongolija nam pokazuje kakva je zapravo. Nakon pola sata ponovo peh. Ja (Vlada) padam sa motora, koji odlece u desno, a ja preko zadnjeg tocka padam na put. Oko motora je prasina, i prvo sto sam pomislio je da je ovo kraj mog putovanja, jer motor mora da je dobro ostecen. Medjutim, sva steta je malo kriv kofer. Evo i veceras nas buni kako je on uopste pao jer mu je polozaj bio porpilicno nenormalan, kao da se prevrnuo. Uglavnom, spustamo malo loptu i stizemo do grada Murin, a jedno 10 km pre toga izlazimo na asfalt. Morali smo da stanemo da ga poljubimo. U gradu odmaramo na pumpi iplaniramo sta dalje. U jednom momentu primecujemo da sa drugog kraja grada ka nama ide letnja oluja, pracena kisom i vrtlozima koji su nastali od podignutog peska. Krijemo se iza pumpe, zajedno sa motorima. Samo smo spustili vizire na kacigama i cekali. Medjutim, ljubazni radnici sa pumpe su nas pozvali da udjemo kod njih u kancelariju dok nevreme ne prodje. Proslo je nakon sat vremena. U medjuvremenu na pumpi upoznajemo Nemca koji vec peti put obilazi Mongoliju. Kupiuo je jedan UAZ kombi koji mu stoji u Ulan Batoru i on svake godine dodje sa suprugom na odmor. Mi  krecemo dalje, vec sad po blatu. Na izlasku iz grada nas zaustavlja policija. Neverovatno su ljubazni, prvo nam pokazuju svoje znacke, zatim legitimacije sa slikom i onda traze dokumenta, vise iz radoznalosti. Negde oko 20h nalazimo mesto za spavanje. Preumorni smo jer je danas bio bas naporan dan, Deo puta koji smo presli je uzasan makadam sa puno kamena. Mislili smo da ce nam se motori raspasti.