Jutros nas je oko osam probudio jedan od pecarosa od sinoc da nam kaze da je ovaj granicni prelaz samo za gradjane Rusije i Mongolije!!

Ova informacija nas je porilicno iznervirala jer gubimo dane bez veze, a i u poslednjih par dana nismo bas puno vozili. I sad smo u dilemi sta da radimo. Imamo tri opcije:
1.    Da se vracamo do najblizih prelaza (Kyzyl i Kjahta) koji su izmedju 700-1000 km od nas. Na Kyzyl-u nam niko ne garantuje da i to nije lokalni prelaz, a ako idemo na Kjahtu preskacemo veliki deo Mongolije pa cemo morati da se vracamo.
2.    Da odemo do jedne male kasarne u centru Mondija, gde se nalaze ljudi koji rade na granici i da ih pitamo dali je tacna informacija da je prelaz samo za drzavljane Rusije i Mongolije
3.    Da se pravimo ludi i da ujutru odemo na granicu i da kazemo da nismo znali, a da vec dva dana cekamo, jer smo stigli u subotu (a cak su nas videli neki granicari). I onda da molimo da nas puste…

Vece mudraca ce odluciti sta da radimo. Mislim da cemo probati opciju tri pa ako ne uspe, onda cemo razmatrati dalje. Da ne bi gubili vreme, pregledali smo lezajeve volana na Ninovom BMW-u i Hondi i malo ih dotegli. Sada bi trebalo daje sve ok.

Inace spavali smo na mestu koje je malo izletiste i posecuje ga, preko dana, dosta ljudi. Razvili smo zastavu i svi su stali dapitaju ko smo, odakle smo i uglavnom su nam govorili da smo “malaci”. E sad, to mzoda znaci ludaci, mozda zaludjenici, ja ne znam  :)  Ali svi su nam pozeleli puno srece! Uglavnom jedan od posetilaca nam je rekao da su njih pustili iz Mongolije u Rusiju. Morali smo da odemo da proverimo i komandir kasarne nam je rekao da je prelaz samo za gradajane Rusije i Mongolije i da nema sanse da prodjemo jer nemaju centralnu bazu podataka pa ne bi mogli da nam overe papire od motora. Bio je vrlo ljubazan i izvinuo se sto ne mzoe da nam pomogne. Malo razocarani jer smo izgubili dva dana, vracamo se u kamp i odlucujemo da ujutru ustanemo rano i vozimo sve dok ne stignemo do granice Rusije i Mongolije tj do mesta Kjahta. Medjutim, san na oci nikako da dodje. Ovde je dan skoro do 23:30 pa nismo mogli da zaspimo. Sta ces, nismo bas dobro isplanirali ovaj put pa nam se sad neiskustvo vraca.