Noc u UAZ-u kombiju (za one koji ne znaju UAZ je proizvodjac automobila)?

Pa nije bila losa. Imao je dva reda sa po tri sedista i dovoljno prostora izmedju da jedna osoba moze da spava na podu. Odluka je bila da Blazo i ja spavamo na sedistima, a Nino na podu (ujutru se ispostavilo da je njemu bilo najudobnije). Ustali smo oko 8 jer je vlasnik kombija, nas drug Jurij, morao na posao sa njim oko pola devet. Nakon dorucka u garazi, spremamo se i idemo u internet centar kako bi poslali zaostale izvestaje i procitali mail. Imamo dosta vremena, jer tek u 12h idemo po vize u mongolsku ambasadu. Napolju je padala kisa, a mi smo se nadali da nece ceo dan. Srecom, prestala je taman kad smo krenuli na kafu pa u amabasadu. U amabasadi smo sve zavrsili za jedno 40 minuta pa pravac Rusko-Mongolska granica. U medjuvremenu stajemo ispred jedne prodavnice i tu upoznajemo Denis-a, momka iz Nemacke, koji je krenuo motorom do Vladivostoka. Decko vozi Suzuki Freewind i putuje sam. S obzirom da mu navigacija nesto nije radila, a da nam se deo puta poklapao, posli zmo zajedno do obala Bajkalskog jezera. Izlgeda fenomenalno, to nije jezero, vec more. Pozivamo Denisqa da sidje sa nama do jednog mola na je\eru i da tu zajedno rucamo. On vadi keks i caj, a mi piletinu, kupus, sir, hleb, luk  Naravno, odusevljeno nam se pridruzio  Tu primecujemo da nam se desio prvi peh te vrste: Ninu se probusila prednja guma. Niej problem, imamo rezervnih, imamo flekice za lepljenje. Sve smo skinuli lagano ali se ispostavilo da flekice i lepak koji imamo nisu najbolje resenje tj nisu nekog kvaliteta. Odlucujemo da gumu odnesemo u “sinomontaz” (za one koji ne znaju ruski, to mu valjda dodje vulkanizer na Ruskom), a da na Ninov motor monitramo novu. To ide lako, naduvavamo gumu…. Ali neee, i ova pusta. Probusili smo je pajserom, neverovatno. Skidamo i tu i stavljamo trecu, srecom kako treba. Odlazimo do vulkanizera kojeg ima ama bas na svakom cosku. Dok nam on to resava gledamo malo sta ima po radnji i ostajemo odusevljeni jer u njoj ima svasta sto se moze iskoristiti za motore (lezajevi, sajle, itd..). Ipak je ovo mesto malo, zapravo selo je. Tu se razilazimo sa Denisom, on put Vladivostoka, a mi put Mongolije. Predeli su fenomenalni, to je skoro neopisivo. Ovo svako mora da vidi. Dok se mi divimo predelima, zaustavlja nas policija, koja se ljubazno predstavlja i objasnjava da smo u nacionalnom parku i trazi nam dokumenta. Naravno pitaju odakle idemo. Mi kazemo “Cernogorija” ali nas nesto cudno gledaju. Dodamo: “Jugoslavija”, a oni se samo nasmejase i kazu “slavenskaja braca” i “mozete ici dalje, ne trebaju dokumenta”  Noc vec polako pada tj vec psotaje kasno (tacno je 22:25) i verovali ili ne ovde je jos dan. Noc je tek oko 23:30, a bas nesto rano svice. Vremenska razlika je 7 sati, a mi se jos nismo na nju navikli.  Rano ujutru picimo za Mongoliju…. Inace za sve one koji pitaju, izvestaje pise Vlada, tako da su u tekstu druga dvojica ili oni, Blazo i Nino…