Jutro je hladno, a kakvo bi drugacije bilo u Sibiru. Vetar je malo duvao preko noci. Budi nas lupanje na kapiji dvorista.

Dosao je prvi komsija koji nam je doneo caj. Negde oko 09 krecemo ka gradu da nadjemo Mongolsku ambasadu. Ka gradu je prvi isao Blazo i on vozi tako da mi mislimo da zna gde ide. Nakon kruzenja, on staje i kaze da bi mogli da pitamo nekoga tj policiju gde se nalazi ulica u kojoj je ambasada. Policajci su bili bas ljubazni i nakon krace voznje, dolazimo do ambasade. Tamo nailazimo na jednu neljubaznu sluzbenicu ali smo uspeli da se izborimo za razgovor sa konzulom – rekli su nam da pozivno pismo koje imamo nije dovoljno i zamolili nas da zovemo ambasadu u Bugarskoj, gde su nam to rekli. Kada smo im rekli da je u 11h po lokalnom vremenu tamo noc, sluzbenice su se cudile . Rekose nam da sacekamo do 12h i da ce nas onda primiti. Posto smo cekali ispred amabasade, malo smo pregledali motore i druzili se sa vozacem ambasade. U toku pregleda motora, utvrdjujemo da Ninu na BMW-u negde curi ulje, i to ne malo, jer je napravilo veliki trag u prljavstini koja je na motoru. Nakon pregleda utvrdili smo da ulje curi na senzoru pritiska ulja. Probali smo da ga malo dotegnemo ali ulje je i dalje curilo. Vozac ambasade se ponudio da nadje nekoga ko bi Nina prebacio do radnje gde moze kupiti isti takav senzor. Nino odlazi, a mene pozivaju u amabsadu. Prethodno neljubazna sluzbenica sad postaje ekstremno ljubazna i objasnjava da vizu mozemo dobiti i da moramo da popunimo formulare. To zavrsavamo, predajemo dokumenta i rekose da dodjemo sutra u 12 po vize. U medjuvremenu Nino se vraca i namestamo mu deo, koji radi zadovoljavajuce. Nicim izazvani i bez ikakve komunikacije sa nama, pored nas staje LADA Niva i izlaze kamerman koji odmah montira kameru i novinar kojio hoce da razgovara. Objasnili smo im da ne govorimo ruski ali se novinar odmah dosetio i zvao nekoga u redakciju, ko mu je izdiktirao pitanja na engleskom. Ali onda stize Nino na odlicnom ruskom daje maestralan intervju. Mozete ga potraziti na http://www.vesti.irk.ru  Dok smo cekali ispred amabasade, upoznali smo i jedno motoristu iz Irkutska, koji nam je dao svoje telefon i kontatke svojih drugara koji za par dana krecu u Mongoliju na 10-ak dana. U medjuvremenu nam prilazi i jedan stariji gospodin i koji prepoznaje CG tablice. Odusevljeno nam kaze on ima stan u Becicima. Nakon tog prvog susreta, Juri ponovo prolazi pored nas i nudi nam da motore smestimo kod njega u garazu. Kako bi mu se zahvalili nudimo mu da ide na pice sa nama. Mi idemo da se rosetamo po gradu,a Juri nam obecava da ce nas zvati kasnije, ako bude nasao vremena. Naravno, ostavlja nam kljuc od garaze. Mi smo vec u dilemi gde cemo spavati, jer su svi hoteli i gostionice skupi i odlucujemo da cemo podici sator u garazi, bice nam to dosta. Oko 20h, Juri nas zove da prosetamo i posto je cuo da ne znamo gde cemo da spavamo, nudi nam da spavamo kod njega u UAZ kombiju. Fenomenalana ideja! :) A onda nam ostavlja i kljuc od kombija :) Covek je fenomenalan i zaista nam je puno pomogao! SVAKA CAST!