Mislili smo da ce nam pored sve organizacije i vadjenje viza biti problematicno, jer za USA i Kanadu nismo imali nikakva pozivna pisma.

Blazu i meni je bila potrebna i americka viza, dok je Ninu trebala kanadska. Dogovor je bio da Blazo i ja odemo dva dana ranije u BG, izvadimo americku vizu, a da nam se nakon toga Nino pridruzi i da zajednicki predamo za kanadsku.

Kod amerikanaca je sve proslo brutalno lako: dosli u 08:45, a sve zavrsili oko 09:30. Ekspresno, brzo, bez ikakvog mucenja. Sutradan preuzimamo americke vize i ujutru cekamo Nina da predamo za kanadsku. E tu nastaje mala muka. Prvo smo morali da popunimo neke dodatne formulare, pa je Nino zaboravio slike. Kada smos ve to resili oko 09:00 smo predali za vize, misleci da idemo kuci, pa ce neko vec po pasose doci. Rekose nam: “Sacekajte..”. Sacekasmo mi do 15:45, kada se pojavila sluzbenica sa nasim vizama… Konacno, cekali smo osam sati ali smo ih bar dobili u danu. Sada nam preostaje vadjenje viza za Mongoliju i Kazakhstan. Dobri, stari sengen….