Nakon sinoćnjeg roštilja smo zaprijetili Nataši da nećemo ništa da jedemo.

Imamo još 6000 kilometara do kuće I zaista ne smijemo da se opuštamo, ovako kako smo krenuli…
Za jutros imamo dogovoren sastanak sa Milenom iz Glasa Amerike. Snimiće mali prilog o nama.
U Vašingtonu je veoma vruće, preko dana oko 35-38 stepeni. Znam, sad bi neko rekao pa šta I u Podgorici je isto tako…ali ovdje je velika vlaga i baš je teško vrijeme…
Našli smo I BMW servis da kupimo Ninu zadnju gumu…vlasnik radnje Bob se naravno oduševio našom ekspedicijom, I nije nam poklonio gumu,. ali nam je dao veliki popust.
Sjutra nam je u planu Njujork…Baš smo se ulijenili...zadnja dva dana samo pričano o tome kada ćemo krenuti opet da vozimo. Nadamo se za 2-3 dana, kada pošalje motore za Frankfurt.
E da, da kažem plan: idemo za Toronto, odakle šaljemo motore za Frankfurt. Zašto iz Toronta? Pa zato što ako saljemo motore iz USA, to traje 5-7 dana, a iz Kanade traje 2 dana. Mnogo jednostavna računica posebno kada isto košta. Iz Frankfurta idemo za Španiju, jer je prethodni plan bio da iz Njujorka idemo na Španiju ili Portugaliju. Ne bi bilo u redu da se iz Frankfurta samo spustimo kući. Zato idemo dolje u i onda nazad kući. Pretpostavljamo  da ćemo u Podgorici biti negdje oko 5. Septembra, kao što smo  I planirali.

Prilog sa Milenom iz Glasa Amerike