Dan za pokret. Destinacija grad Sokcho, Juzna Koreja.

Oko 10 ujutru smo napustili ono cudno mesto na kojem smo spavali i otisli do agencije u kojoj smo kupili karte za trajekt da ostavimo stvari kako bi jos malo mogli da prosetamo kroz grad. Tamo srecemo jos dvoje motorasa koji su krenuli ka Magadanu brodom. Devojka je iz Australije, a covek je onaj cuveni Sibirsky Extreme, koji je poceo da obilazi Sibiri pre 16 godina i svake godine ide ponovo. Oni su cekali ponedeljak da preuzmu svoje motore, jer carina ne radi subotom i nedeljom, a mi smo cekali da se ukrcamo u trajekt. Tokom razgovora covek nam je rekao da je mozda bolje da razmislimo o slanju motora u Kanadu jer je, kako on kaze, amerika najgora zemlja na svetau za ulazak motorima. Kaze da se ljudima desavalo da im drze motore u karantinu po mesec dana. O ovome cemo morati da dobro razmislimo…Inace trajekt se zove New Dong Chun Ferry. Nov je bio mozda pre jedno 20-ak godina. Na pasoskoj i carinskoj kontroli je bila guzva i mi smo ostali poslednji. Tu smo sa jedno 6 zena koje rade na carini ostali jedno 30-ak minuta, dok su oni proverili treba li nam viza. Sve vreme su bile super ljubazne, salile se sa nama i naravno, na kraju je sve bilo ok. Cak smo i dobili policijsku pratnju do trajekta :) A na trajektu nas docekuje glavni oficir na brodu, pokusavajuci da nam nesto objasni na svom, veoma cudnom engleskom. Deo smo se razumeli, deo ne, pa smo komunikaciju uz osmeh odlozili za kasnije. Kako izgleda spolja, iznutra je brod potpuno ok. Odveli su nas do nasih kreveta.. E sad, mi smo platili da spavamo na podu (to je neka klasa Economy C) ali su nas odveli do Economy B klase i dali nam krevete. Inace kreveti se nalaze u malim odeljcima na brodu, u sv akom po 4 kreveta. Spavanje na podu izgleda super, spava se na tatami strunjacama, a kao jastuk se dobije nesto sto lici na jastuk ali je dimenzija 20cm x 20cm x 10cm. U toku prvog dana na brodu, glavni oficir i njegov pomocnik su me jedno 5 puta zvali do njih ili dolazili do nas. Problem je bio sto moraju da provere mozemo li da vozimo kroz Juznu Koreju i koliko ce to da kosta. Sve nas je to malo iznerviralo iz dva razloga: prvi je sto smo ocigledno vaj deo lose planirali, a drugi sto tih informacija na netu nema. Uglavnom, do kraja dana se iskristalisalo sledece: vozaci zi Crne Gore ne mogu da plate i voze vec svoje motore moraju da stave na kamion i prebace do kompanije koja ce ih prebaciti u USA. Vozaci is Srbije mogu da plate i voze. E sad, tu ce svoje uraditi racunica, pa sta bude jeftinije to ce biti nas izbor. Kompanija koju su nam ovde na brodu nudili ima samo male kamioncice na koje mzoe da stane po dva motora. Uglavnom, odluka ce pasti kad dodjemo na kopno. Izmedju ostalog, zbog nepoznavanja jezika, doslo je do nesporazuma jer su nam na brodu trazili da se odmah odlucimo. Mi nismo hteli misleci da traze da se odlucimo za njihovu kompaniju ali smo na kraju ipak uspeli da shvatimo da traze odluku zbog papira, kako bi njihova carina znala kako cemo napustiti carinski terminal. Naravno, mi mozemo sami da nadjemo prevoznika. Poslednji put danas 2 oficir mi je prisao i zamolio da donesem pasose jer nisu znali kako da unesu Crna Gora. Ispravili smo to na spisku putnika, ali ispostavice se kasnije da im ni to nije bilo jasno..Noc na brodu je prosla ok, more je bilo mirno. Ujutru, dok sam prolazio pored pulta za informacije, ponovo mi je prisao 2 oficir i zamolio da nas pronadjem na spisku putnika i upisem za Nina i Blaza iz kojhe su zemlje. Sad mi je dao neki drugi spisak i ja sma to ponovo uradio. Nije proslo ni 10-ak minuta, 2 oficir je dosao sa prvim oficirom i zamolio nas da mu pokazemo crnogorske pasose kako bi tacno upisali ime zemlje. Na kraju se sva ova zbrka uspesno resila :) Na brodu, kao i na onom pre ovoga, dosadno. Vreme smo provodili pricajuci i pomalo slusajuci muziku koju nam je dao jedan od mornara na brodu iz Magdana za Vladivostok. Ima neku rusku muziku, ali dao nam je i nesto strane :) Ako bas hocete da pogledate neke od tih izvodjaca, potrazite na youtube-u: Потап и Настя Каменских - Крепкий орешек – a deo teksta glasi : “Brus Vilis eta Dzon Meklejn, on policajski…” ili Pornorap - Аты-Баты. Trajekt bi danas u 12h trebao da pristane u Sokcho i onda nam sledi potraga za cargo kompanijom koja ce nam transportovati motore u USA.