I konacno Vladivostok. Stigli smo negde oko 13h. Luka je ogromna, a u blizini se nalazi i velika vojna flota.

Uglavnom, iskrcavanje je potrajalo do jedno 16h, a sve formalnosti u luci do 20h. U medjuvremenu smo saznali da je Zarubino, jedno od mesta sa kojih polqazi trajekt za Koreju, na 250 km loseg puta od Vladivostoka i da krece u 17h. To je bilo prerano i nije bilo sanse da cemo stici. Motore su skinuli sa broda negde oko 16h, pomalo ostecene ali sta da se radi. Uglavnom, momak koji radi kao agent name je preporucio jednu gostinicu. Medjutim, pola te gostinice vise nema, a drugu polovinu iznajmljuju samo drzavljanima Rusije. Covek koji radi u obezbedjenju nam je preko oglasa nasao sobu koju smo iznajmili. Nije bila skupa, blizu je centra, ali smo je trazili do 1 ujutru. Motore smo ostavili na jednu auto stajanku. Mrtvi umorni ali srecni sto smo stigli, smo otisli  da spavamo. Sledeceg dana smo posli da probamo da zavrsimo papire za motore. Uspeli smo da zavrsimo jedan deo, a drugi smo ostavili za sutradan. Petak smo ceo proveli na carini. Toliko je komplikovano izvesti motore da to nije normalno. Ljudi iz agencije su nam zaista pomogli, a nisu nam nista naplatili. Cak nas je jedan od njih vozio da trazimo delove za motore. Pronasli smo udruzenje Iron Tigers iz Vladivostoka, bili u njihovom servisu(www.vladmoto.ru) , doduse na brzinu. Imaju cak i jednu Afriku 2000 godiste, koju su hteli da rasklope ako mi ijedan deo treba. Super su likovi, pozvali su nas da ostanemo i idemo sa njima na neki skup 100km od Vladivostoka. Nazalost, trajekt nas nece cekati, a sledeci je tek u sredu, tako da smo morali da odbijemo. Uglavnom, uspeli smo da resimo papire za motore, kupili tri karte za Sokcho i u subotu oko 14 isplovljavamo. Inace, Vladivostok je bas lep grad ali je skup, kao i vecina gradova u Sibiru. A mesto gde smo spavali… O tome cemo drugi put :)