Ujutru nas je obradovala kisa, koja je u tku dana vise puta pocinjala i prestajala da pada.

Plus, putari kvase delove puta koje rade kako bi ih lakse sredili, a nama je to samo stvaralo probleme jer su pravili blato. A blato znaci sporija i opreznija voznja, a to dalje znaci manje kilometara predjenih u toku dana. Imamo jos nekih 700 km, sto po ovakvom putu uopste nije malo. Vise nema onako savrsenog zemljanog puta ali se moze ici oko 60-70. I nadamo se da cemo stici relativno brzo. Ali malerima nikad kraja :) Prvo na Africi puca zadnja guma u nekom pesku. Vrucina je, komarci i osae ubijaju sa svih strana ali moramo to da zavrsimo i idemo dalje. Nakon sto smo u Afriku dolili malo goriva, ona pocinje nesto da stuca. To je trajalo 20-ak kilometara i vec sam pomislio kako cu sa njom doci do Magadana, makar je gurao do tamo. Posle tih 20-ak km, problem prestaje :) Onda nas, nekih 160 km pred Magdan iznenadjuje asflat. Srece nase :) Zaleteli smo se, samo da konacno stignemo tamo. Medjutim… 64km pred Magadan Balzu ponovo puca zadnja guma. Nije ni cudo, jer su spoljasnje, posle ovolikog makadama, potpuno unistene. Ovaj put gumu opusteno menjamo, jer je do grada jos malo. U grad ulazimo oko 23h. Osecaj? neopisiv. Toliko smo srecni, uspeli smo da uradimo nesto sto nam je znacilo puno. 17616 kilometara, gomila problema, nervoze je iza nas. Sad smo konacno tu! Vreme je za uzivanje :) Slikamo se na ulasku u grad i idemo do luke da vidimo kad mozemo do Vladivostoka. Cuvari su bili jednini koje smo zatekli i oni nam rekose da je jedan brod tu i da je najbolje da dodjemo oko 9 ujutru i pokusamo da se na njega ukrcamo, jer je sledeci tek za 5 dana. Tu noc se smestamo u gostinici Magadan, a motore ostavljamo na jednom cuvanom parkingu… Bas smo srecni! Ovih 40-ak dana je brzo proslo. Umorni smo, bilo je naporno ali smo uspeli da dodjemo do ovde. Sad nam preostaje laksi deo puta. Ali polako, ima jos dosta kilometara do kuce i nasih porodica, devojaka, prijatelja.