Sta mislite sta smo radili danas? Vozili ceo dan. Dogovorili smo se da u naredna dva dana pokusamo da konacno stignemo do Magadana.

Taj grad je i jedan od ciljeva naseg putovanja. Neki nasi drugari su u najboljoj nameri bili skepticni da cemo uspeti da stignemo tamo. Sada smo tako blizu pa se nadamo da ce sve ici kako treba. Ujutru se pozdravljamo sa Sergejom i nastavljamo dalje. Ostalo nam je jos 1200km koja smo planirali da predjemo u dva dana. Iskreno, vec postajemo pomalo nestrpljivi. Vozimo vec 37 dana i svaki dan pricamo o tome kako ce biti super kad stignemo u Magadan. Pomalo smo vec i umorni, sto od voznje, sto od nespavanja u Jakutsku. Ince predeli kroz koje prolazimo su nestvarni i toliko lepi da je to tesko recima opisati. A put, to jos nsite videli. Nema asfalta ali taj zemljani put je toliko ravan da je to potpuno nemoguce. Vozi se kao na asfaltu. Tek ponekad se naidje na neki losiji deo koji vas podseti da je to ipak zemlja. U jednom momentu smo vozili Nino prvi, ja drugi i Blazo treci. Na jednoj maloj uzbrdici Nino je stao da sacekamo Blaza kojeg nismo videli. Cekali smo jedno 5 min i krenuli da se vracamo nazad. E to vracanje je potrajalo skoro 40 minuta. Nsimo ni bili svesni kad je nestao :)  Uglavnom, dosli smo do njega, a njemu je pukla guma. Malo se iznervirao ali ga je vise brinulo da ne naidje neki meda. Da bi ga smirlili, rekli smo mu da je mogao da preskace bankinu sa jedne na drugu stranu kako bi zavarao medveda dok mi ne dodjemo :)  U toku voznje smo prosli kroz mnostvo sela i napoustenih gradova. Ali potpuno napustenih. U jednom momentu sa nase desne strane, na oko 1km od nas smo videli grad sa dosta velikih zgrada. Medjutim i on je bio napusten. Kako su nam rekli kasnije, sve vise ljudi je, sto zbog surovih uslova zivota, sto zbog nedostatka posla, odlazilo u velike gradove. Inace na ovom delu puta je malo problematicno sipati gorivo jer pumpi nema previse. Cilj nam je bio da stignemo do Susumana, gde postoji pumpa. Lagano pada mrak (tj ono sto oni zovu mrak) i vec razmisljamo gde cemo spavati. U jednom momentu sa nase desne strane vidimo malu bazu putara i odmah svracamo tamo kako bi ih pitali mozemo li postaviti sator u njihovom dvoristu. Coveku koji radi na kapiji u pocetku nije bilo jasno zasto hocemo u dvoriste kad su livade svuda okolo ali kad smo mu pomenuli problem medveda samo se nasmejao i ljubazno nas pustio da udjemo. Cak nam nije dao da psotavimo sator, vec nasm je u jednom od objekata pokazao sobu i rekao da mozemo tu da se smestimo ako nam odgovara. Cetiri zida i plafon, sasvim dovoljno. vrece na pod i bice nam super. Inace, covek se zove Sergej, bas kao i covek koji nas je ljubazno docekao dan pre. Pozvao nas je na caj i tamo smo se sa njim ispricali i poigrali sa njegovim unukom, koji je kod njega preko raspusta. On je u penziji, a ovo radi kao dodatni posao svaki cetvrti dan i ne zali se. Rekao nam je da u toku meseca, ukljucujuci penziju, ovu platu i neku invalidninu, zaradjuje oko 1300 USD. Bas smo se iznenadili ali nam je sad bilo jasno od cega zive jer je bas skupo. A sad spavanje, pa sutra, ako sve bude kako treba Magadan!