Danas smo vozili skoro 900km. Put sasvim solidan, kilometara ne manjka. A dan sam po sebi je bio vrlo interesantan.

Ustajemo i naravno ceka nas brdo komaraca, kojih ovde ne nedostaje. Ogromni su i grizu nas sa svojim zubima u nameri da nas upropaste  Ustali smo oko 06:00 i krenuli da vozimo. Napolju je neverovatno hladno – osecamo da Sibir dolazi da nas pozdravi. Negde oko 11 ili 12 smo stali na pumpu da jedemo i tu dan pocinje da biva interesantan. Krecemo sa pumpe i posle jedno 20-ak kilometara Nino shavta da mu nema mobilnog telefona. Posto ne zna gde ga je ostavio, na pumpi ili na motoru, on krece do pumpe, a Blazo i ja lagano motorima nazad u nadi da cemo ga pronaci negde na zemlji. Nino odlazi, a mene i Blaza posle jedno 5 km hvata kisa. JA stajem da obucem kisno odelo i u tom momentu pored nas staje Toyota Land cruiser (onaj stari model, sva prljava ali sa gomilom opreme na sebi). Tu upoznajemo brcni par iz Australije koji je krenuo za Roterdam, preko Kine, Mongolije i Rusije i na putu su skoro godinu ipo. Zovu se Micko O Byrne i Liesbeth Goedhart a detalje o njihovom putu mozete pogledati na http://www.rottnest2rotterdam.com ). Predivni ljudi, daju nam savete oko puta kroz Mongoliju i kontakt dva britanca koji imaju servis u Ulan Baotru, u slucaju da nam zatreba. Sa njima stojimo pored jednog restorana cekajuci da se Nino vrati. Posto vidimo da ga nema, krecemo da ga trazimo i pozdravljamo se sa njima. Na DPS punktu (to je policijski punkt) vidimo Ninov motor. Zaustavili ga jer je vozio bas polako :)  Telefon nije nasao ali ga je policija zaustavila. Blazo odlazi da trazi telefon, a ja ostajem sa Ninom. Nakon samo par minuta, gore pomenuti par iz Australije takodje biva zaustavljen, tako da nastavljamo druzenje i na DPS punktu. Tu se desava jedna vrlo interesantna stvar: Nino prevodi Australijancu sa ruskog na engleski i onda policajcima sa engleskog na ruski.. A nama kaze da ne zna jezik  Naravno, sve smo lagano resili i uz jednu zajednicku sliku svako nastavlja svojim putem. Kilometri ispred nas ne donose nista posebno. Pred Novosibirsk pocinjemo da trazimo mesto za spavanje. Ako ste primetili na tracking-u da smo se provozali dobrih 100 km da nadjemo neki kamp koji nam je GPS pokazivao. Naravno, od kampa nije bilo nista jer je na tom mestu bolnica za pacijente sa tuberkulozom (gle cuda, ko se ovde bavi tim poslom?). Vracamo se nazad i napokon nalazimo mesto. Komaraca? Zilion! Ja ne skidam ni kacigu ni rukavice vec postavljamo sator i na spavanje. Inace ovde je dan skoro do ponoci, a noc uopste nije totalni mrak… Nama to uopste ne smeta jer smo uzasno umorni, sto od voznje, sto od hladnoce, a sto od vremenske razlike. Ujutru idemo u Novosibirsk, tamo cemo u neki hotel i da vidimo grad. Onda u ponedeljak u BMW servis pa ka Mongoliji.